SEDAM SMRTNIH GREHOVA

IGOR PASTOR
Rođen je 1990. godine u Novom Sadu. Po završetku srednje Baletske škole u Novom Sadu 2009. godine angažovan je u Srpskom narodnom pozorištu. Iste godine dobija angažman i u Narodnom pozorištu u Sarajevu. U pomenutim pozorištima odigrao je zapaženo, značajne solističke uloge.
Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, angažuje ga 2010. godine, a 2015. dobija status prvog soliste.
Kao igrač interpretira celokupni repertoar od klasičnog i neoklasičnog, do savremenog baleta, a najpoznatije uloge u kojima je pokazao i razvio visoke standarde balrtskog umeća su Princ Zigfrid u Labudovom jezeru (Konstantin Kostjukov prema M. Petipa i L. Ivanovu),  Bazil u Don Kihotu (V. Vasiljev), Franc u Kopeliji (Lj. i P.  Dobrijević), Dezire u Uspavanoj lepotici (V. Logunov), zatim uloga Krcka Oraščića (K. Kostjukov) i Petra Pana (B. Stajvel) u istoimenim baletima. Veoma uspešno odigrao je i brojne solističke uloge, između ostalih, u predstavama Oni (Đ. Makarević), Bajadera (G. Komleva), Interval (Z. Marković), Viva la vida (A. Ilić), Napoli (B. Stajvel), Šampanjac i jagode (R. Hribar i G. Luštek), Šest plesova (J. Kilijan), Dama s kamelijama, Evgenije Onjegin (L. Pilipenko), Kraljica Margo (K. Simić), Ko to tamo peva (S. Zurovac), Slika Dorijana Greja (V. Logunov), Aleksandar, Hazarski rečnik - Lovci na snove (R. Savković), Jesenje cveće (Mari Klod Pjetragala i Žilijen Dero), Duga božićna večera (R. Poklitaru).
Kao gostujući umetnik ostvario je značajne uloge u predstavama: 
Orfej u podzemlju, Krvava svadba, Sobareva metla, Balada o mesecu lutalici. (Opera i teatar Madlenijanum) 
Krcko Oraščić, Okovani Prometej, Uspavana Lepotica (Narodno pozorište Sarajevo)

MIROSLAV BAKO
Završio je studije i stekao master diplomu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njegov rad u oblasti orkestralne i elektronske muzike doneo mu je ogromno iskustvo u semplovanju i sintezi zvuka, što mu je uz njegovo akademsko obrazovanje iz oblasti teorije muzike, kompozicije i beleženja zvuka, omogućilo da konstantno ispituje mnoge žanrove i načine stvaranja muzike, kreirajući sopstveni zvučni svet bez tehničkih ograničenja kao igraonicu za istraživanje igre i drame. Uključen je u mnoge društvene i humanitarne projekte u Srbiji  i inostranstvu. Poslednjih 13 godina, profesionalno se bavi komponovanjem i produkcijom moderne elektronske muzike. Njegov prvi radijski nastup bio je na britanskom BBC radiju 2003. godine. Nakon toga potpisao je više od 150 izdanja za muzičke kuće širom sveta u okviru nekoliko projekata koje je radio na scenama u Srbiji, Velikoj Britaniji, Japanu, Brazilu, Francuskoj, Tajlandu, Švajcarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Švedskoj, Rumuniji, Grčkoj... Redovni je gost na godišnjim manifestacijama i festivalima u većini pomenutih zemalja. Komponovao je muziku za predstavu Poroci čovečanstva za Play For Movement Theater 2011. godine, a godinama se bavio primenjenom muzikom za televiziju, film i reklame. Napisao je i producirao muziku za pozorišnu predstavu Vavilon. Tokom 2014. godine komponovao je, orkestrirao i snimio muziku za predstavu Ad infinitum koja je osvojila brojne nagrade. Potpisuje muziku za balet Kaligula u koreografiji R. Savkovića, 2017. godine (St. Galen, Švajcarska),  a 2018. godine komponuje muziku za balet Hazarski rečnik - Lovci na snove u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Teatra i Opere Madlenianum. Na FEST-u 2019. godine, premijerno je prikazan  film  „Šafarikova 19“ (režija Lana Pavkov) za koji je komponovao muziku (koprodukcija Filmskog centra Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti). Jedinstveni muzički jezik njegovih pozorišnih i filmskih kompozicija zasnovan je na klasičnoj evropskoj umetničkoj muzici i često hibridnoj kombinaciji zvuka elektronskih instrumenata i zvuka simfonijskih orkestara. Osnova njegovog muzičkog stvaralaštva, utemeljena je u ideji da je svaka muzička celina nosilac nekog dramskog konteksta, pa zato i svaku muzičku ideju započinje pričom.

REČ KOREOGRAFA
Čovek u savremenom, brzom i oholom svetu koji mu je nametnut, opterećen ambicijama i interesima, često zanemari prave vrednosti, gubeći zbog toga, nesvesno, iskonsku čistotu. Tako neopaženo, uranja u tamu ljudskog greha. Idući putem na kojem se sukobljavaju svetlo i tama, čovek može stići do svetlosti - oslobađanjem od greha ili zauvek ostati zarobljen u sopstvenoj tami.

Igor Pastor