Vesti

U prisustvu članova porodice, prijatelja i kolega, u petak 11. septembra na Velikoj sceni održana je komemoracija povodom smrti Jovanke Bjegojević 1931-2105), nekadašnje primabalerine Narodnog pozorišta (NP) u Beogradu.
V.d. upravnika NP Dejan Savić ocenio je da će sve ono što je ova slavna umetnica uradila na sceni i oko nje, a u korist baletske umetnosti u Srbiji, ostati i te kako zabeleženo u istoriji ne samo NP, nego i kulture naše države i našeg naroda.  
- I posle završetka igračke karijere, nije prestala da bude čovek baleta, u punom smislu te reči. Ta vrsta posvećenosti, lične identifikacije sa svojom umetnošću i svojim pozivom, može svima da nam služi kao primer i kao podstrek – istakao je, između ostalog, Savić.
On je ukazao da je NP zajedno sa porodicom, Udruženjem baletskih umetnika Srbije i Skupštinom grada Beograda „obezbedilo da se Jovanka Bjegojević sada, i zauvek, nađe u Aleji zaslužnih građana, u dobrom društvu, među ljudima koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u našoj kulturi“.
- Za sve što je učinila, neka joj je večna slava - dodao je Savić.
Koregrafkinja i primabalerina NP u Beogradu Lidija Pilipenko pomenula je njenu specifičnu narav, ali je naglasila da ste na sceni morali da joj se divite.
- Bila je posebna, čudo od umetnice. Ne može se rečima opisati fluid kojim je zračila u mnogim ulogama, a posebno kao bela labudica - rekla je ona.
Prvak i koregraf Baleta NP i direktor Baleta Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu Vladimir Logunov pričao je kroz anegdote o zajedničkim nastupima, njenom teškom karakteru, ali i o fantastičnom umeću da "ušrafi" igrače, kao i usponima i padovima u ličnom druženju, jer se, kako mu se čini, bojala da bude sa nekim jako bliska.
Na komemoraciji su govorili i dramski umetnik Tomo Kuruzović, teatrološkinja i istoričarka umetniče igre Ksenija Šukuljević Marković, filmski reditelj Miodrag Bogić i solistkinja Baleta NP u Beogradu, koreografkinja i generalni sekretar beogradske sekcije CID – UNESCO Sonja Lapatanov.
Pismo baletske kritičarke i teatrološkinje Mirjane Zdravković, koja je bila sprečena da prisustvuje komemoraciji, pročitala je članica ansambla Baleta NP Iva Ignjatović.
Na kraju komemoracije, prikazan je izbor iz snimaka Jovankinih predstava koje je pripremio Petar Antonović.
Slavna srpska i jugoslovenska umetnica Bjegojević rođena je 1931. godine u Prnjavoru, u Bosni i Hercegovini, gde je i stekla prva znanja o igri na časovima g-đe Hatman.
Devetogodišnja Jovanka prvi put pokazala je svoje igračko umeće u rodnom gradu na školskoj novogodišnjoj priredbi. Školovnje nastavlja u Beogradu kod Radmile Cajić i u državnoj baletskoj školi u klasi vrsnog pedagoga Mileta Jovanovića.
Njena profesionalna igračka karijera započinje 1950, u NP u Beogradu gde već u decembru iste godine debituje igrajući glavnu ulogu – Kneginju u baletu “Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi”.
Nakon toga, nižu se i uspesi u baletima “Labudovo jezero”, “Simfonija”, “Orfej”, “Jolanda”, “Kraljica ostrva”, “Kineska priča”, “Romeo i Julija”...
Osim na matičnoj sceni NP u Beogradu, s velikom uspehom igrala je u periodu od 1956–1959. godine u Parizu u baletskoj trupi renomiranog igrača i koreografa Žana Babilea kao vodeća balerina klasičnog i modernog baletskog repertoara, kao i u ulogama kreiranim specijalno za nju: Pesak, Kopča, Baletino.
Godine 1959. potpisuje ugovor sa trupom Eduarda Borovanskog u Australiji gde je angažovana kako u klasičnom tako i u modernom baletskom repertoaru.
U Beograd se vraća na poziv uprave Narodnog pozorišta i od 1961. do 1972. godine sa nesmanjenim žarom pleni i samouvereno vlada scenom igrajući vodeće uloge u redovnom repertoaru i premijerne predstave: “Žizela”, “Dvoboj”, “Triptihon”, “Pepeljuga”, “Poljubac vile”, “Napuštene”, “Ptico ne sklapaj svoja krila” koju je specijalno za nju napisao komozitor Enriko Josif, “Zvezdani krug”…
Gostovala je u Edinburgu, Atini, Beču, Salcburgu, Lozani, Cirihu, Bakuu, Taškentu, Lenjingradu, Kijevu, Oslu, Barseloni, Rimu, na Bliskom istoku, Grčkoj i Bugarskoj.
Jovanka Bjegojević jedan je od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije 1962. godine, čiji je bila i predsednik u periodu od 1982–1984. godine.
Dobitnica je Sedmojulske nagrade Republike Srbije za ulogu u baletu “Triptihon” P. Konjovića (1962), Oktobarske nagrade grada Beograda, Godišnje nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu (1969), Nagrade UBUS-a za životno delo (1998) i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
Godine 1972. prestaje aktivno da igra i nastavlja da se bavi pedagoškim radom na odseku glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao redovni profesor.
U dva navrata 1970. i 1994. godine obavljala je dužnost šefa i direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Osamdesetih godina postaje šef Baleta Pozorišta na Terazijama gde je u predstavi “Orfej u paklu” pokazala i svoje koreografsko umeće.
Zvezda je filmova "Zvižduk u osam", "Muzika kroz vekove", "U jednom gradu ko zna kom".
Preminula je 31. avgusta u Beogradu, u 84. godini.
Sahranjena je 5. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
M.B.