Зоран Ћосић

Рођен 12. маја 1967. године у Мионици.
Студије глуме дипломирао 1992. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Петра Банићевића. Као студент наступао је у представама Српског народног позоришта у Новом Саду (“Стаза дивљачи” и “Преображење блуднице Таиде”), Народног позоришта у Сомбору (“Флорентински шешир” и “Нови живот”), Народног позоришта у Суботици (“Осврни се у гневу”) и Народног позоришта у Нишу (“Ивкова слава”).

1993. дебитује у Народном позоришту у Београду, улогом Штанцике Лазића у комедији Косте Трифковића - “Избирачица”.

1994. године примљен је у ангажман у Народно позориште

УЛОГЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ:
Штанцика Лазић (“Избирачица” Косте Трифковића)
Адвокат Петровић (“Ожалошћена породица”, Бранислава Нушића)
Бармен (“Центрифугални играч” Тодора Манојловића),
Дворски сликар и Конобар (“Живот је сан” Педра Калдерона)
Шпира Клонфер (“Развојни пут Боре Шнајдера” Александра Поповића
Кловн/Господин/Песник/Драматург (“Стилске вежбе” Рејмона Кеноа)
Камбио (“Укроћена горопад” Виљема Шекспира),
Франц Кафка (“Кафкин К.” Алена Бенета)
Карл Брицнер (“Кокице” Бена Елтона)
Петар Дуња (“Сан летње ноћи” Виљема Шекспира)
Ненад (“Чујеш ли, мама, мој вапај” Војислава Савића)
Војник/Доктор наука/Чиновник/ Макс Рајнхарт/Министар/Посилни/Сељак/Адолф Хитлер/Партизан (“Балканска пластика” Иване Вујић и Славенке Миловановић)
Полоније (“Хамлет” Виљема Шекспира)
Александар Македонски (“Букефал” Бошка Пулетића)
Бата Коњ (“Сабирни центар” Душана Ковачевића)
Григорије Антонович Бакин ("Таленти и обожаваоци" Николаја Островског)
Парон Фурте ("Рибарске свађе" Kарла Голдонија)
Џон Рагби (Весела жене Виндзорске" Вилијема Шекспира)
Ухода ("Дервиш и смрт" Меше Селимовића)
Полицајац ("Покојник" Бранислава Нушића)
Доктор Чезебл ("Важно је звати се Ернест" Оскара Вајлда)
Отац ("Сексуалне неурозе наших родитеља" Лукаса Берфуса)
Фећка Робијаш ("Зли дуси" Фјодора Михаиловича Достојевског)
Симица ("Наши синови" Војислава Јовановића Марамбоа)
Трајко ("Српска трилогија" Стевана Јаковљевића)
Шеф ("Огвожђена" Горане Баланчевић)
Митар ("Kањош Мацедоновић" Виде Огњеновић)
Ле Бре ("Сирано" Едмона Ростана)
Господин Тимић ("Избирачица" Kосте Трифковића)
Дејвисон ("Марија Стјуарт" Фридриха Шилера)
Лепид ("Kалигула" Албера Kамија)
Румунска надвојвоткиња ("Орландо" по мотивима романа Вирџиније Вулф)
Придиман/Жеронт ("Илизијае" Пјера Kорнеја)

БЕТОН ХАЛА ТЕАТАР:
Ханс (“Push Up” Роналда Шимелфенига)
Креонт (“Антигона” Бертолд Брехт)

ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР:
Лисјен Коњал (“Вечера будала” Франсиса Вебера)
Берлиоз/Андреј Фокич Соков (“Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова)

ТЕАТАР & ОПЕРА МАДЛЕНИАНУМ:
Емил/Етјен/ Жорж Клемансо (“Дама из Максима” Жоржа Фејдоа)
Свештеник Тукер (“Мачка на усијаном лименом крову” Тенеси Вилијамса
Лав Троцки ("Фрида Кало" Сања Домазет)

ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ВАЉЕВО:
Живан (“Лептирица” Милована Глишића)
Густав Вчелак (“Како настаје позориште” Карела Чапека)

ФИЛМОВИ:
“Сабирни центар” (редитељ Горан Марковић, улога Младожења) 1989.
“Дуго путовање кроз ноћ” (редитељ Милена Петровић, улога Човек) 2002.
“Биро за изгубљене ствари” (редитељ Светислав Прелић, улога Јерковић) 2007.
"Kомунистички рај" (редитељ Милош Стојановић, улога Тоша Фармацајт)

ТЕЛЕВИЗИЈА:
ТВ серија “Срећни људи” (РТС, улога Инспектор Недељковић) 1995.
ТВ серија “Код златног коња” (РТС, улога Наратор) 1998/9
ТВ серија “Горки плодови” (РТС, улога Плави) 2007.
ТВ серија “Мој рођак са села” (РТС, улога Неша) 2007.
ТВ серија “Понос Раткајевих” (АВА ПРОДУКЦИЈА, улога Кнез Павле) 2007.
"Бела лађа" (улога Звонимир Шулајић) 2011.
"Муке једног лава" (улога Ујак) 2019.
"Убице мог оца" (улога Владан Савић) 2020.
"12 речи" (улога Судија) 2020.
"Неки бољи људи" (улога Димитрије Масникоса) 2020.
"Јунаци нашег доба" (улога Лазаревић) 2020.
"Једини излаз" (улога Директор школе) 2021.
"Kлан" (улога Воја) 2021.
"Срце злочина" (улога Психолог) 2021.
"Бранилац" (улога Станоје Ђорђевић) 2021.
 
ОСТАЛО:
• Аутор позоришног комада за децу “Уплакана Катарина” кога су до сада изводила позоришта и позоришне трупе из Ваљева, Београда и Сомбора.
• Марта 1996. године на позоришном фестивалу за децу “Фестић” одржаном у Београду “Уплакана Катарина”, у извођењу Народног позоришта из Сомбора, од стране жирија проглашена је за најбољи текст фестивала.
• 1998. године из штампе је изашла и књига обогаћена илустрацијама Марије Јевтић.
• Аутор текста монодраме “Акт” за чије је извођење, а у ауторовој режији, глумица Народног позоришта у Београду Соња Кнежевић новембра 1999. године на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну освојила “Златну колајну” – награду жирија публике.
• Целовечерњи комад “Страшила за птице” тренутно се налази на читању у више позоришта.
• Песме Зорана Ћосића до сада су објављиване по новинама и часописима у Мионици, Ваљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Суботици, Београду и Загребу.
• У фасциклама уредно стоје незавршени рукописи драмских комада – “Јаничар” и “Клинови” и започета књига вакела – “Патрљ и окрајци”.
• Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2013/2014
• Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду, за сезону 2015/2016
• Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду, за сезону 2021/2022