Вести

У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Покондирена тиква”, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији Иве Милошевић која најављује да јој је жеља да ова поставка кореспондира са садашњим осећањем стварности и да се темељи на сензибилизету садашњег тренутка.

Премијера је планирана 25. маја на Сцени „Раша Плаовић“. 

Драматург Молина Удовички Фотез, сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Наташи Нинковић, Иви Милановић, Слободану Бештићу, Ивани Шћепановић, Александру Вучковићу, Сени Ђоровић, Александру Ђурици и Драгану Секулићу. 

„Поред комичког, Стерија нуди и мрачан поглед на живот паланчана, њихову филистарску и калкулантску свест. Фему окружује  проста и примитивна средина којој се подсмева и упркос чињеници да она своје скоројевићке претензије за бољим животом реализује на агресиван и незналачки начин, постоји нешто трагикомично и апсурдно у њеној егзистенцијалној ситуацији. Суровост и бруталност једног миљеа, духовна скученост ликова и њихова морална закржљалост, јесу темељ за изградњу представе која би критиковала и подсмевала се свим појавама унутар миљеа и менталитета којим доминира духовна скученост и меље појединца који се супротставља томе”, каже редитељка Милошевић. 

„Желим да наша инсценација Покондирене тикве кореспондира са садашњим осећањем стварности и да се темељи на сензибилизету садашњег тренутка. Желим да се представа запита над могућношћу промене дубоко, васпитањем и наслеђем укорењене агресије у комуникацији и делању како код оних који су стубови примитивног заосталог и нетолерантног у паланачкој средини, тако и код оних који из очајања теже површно схваћеној узвишеној егзистенцији. Не желим наивно ироничан бидермајерско просветитељски комад о нашој прошлости,  већ трагикомичан поглед на континуитет духа паланке у Србији“, поручује Ива Милошевић.  
 
Ово ће бити осма драмска поставка те Стеријине комедије карактера из 1838. године у Народном позоришту у Београду.

Захваљујући Миховилу Логару који је компоновао музику и Хугу Kлајну који је на основу оригиналног текста написао либрето, „Покондирена тиква“ се у три наврата нашла и на оперском репертоару националног театра.