Вести

СВЕЧАНИМ ПРОГРАМОМ НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ПРОСЛАВИЛО 146 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

22 новембар 2014

Свечаним програмом под називом "22. новембар је Дан нашег позоришта", у оквиру којег су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у Београду прославило је 146. рођендан.
Увод у прославу, према сценарију Жељка Хубача, започео је пројекцијом документарног филма аутора Балше Ђога у којем је сликом дочаран део онога што је на уметничком плану урађено у протеклих годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Златија Ивановић и Бојан Кривокапић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено десет премијера и једна премијерна обнова.
Међу њима су представе: "Српска трилогија", "Народни посланик", "Мајка Храброст и њена деца", "Наши синови", "Код вечите славине", "Књига друга", "Летећи Холанђанин", "Тоска", "Крцко Орашчић", "Проклета авлија" (копродукција са Националном фондацијом за уметничку игру ) и премијерна обнова Вердијеве опере "Травијатa".
Представе су учествовале на домаћим и иностраним фестивалима и смотрама као што су Први интернационални фестивал театара балканских земаља у Бурси (Турска), Дани комедије у Јагодини, Дани „Миливоја Живановића“ у Пожаревцу, Фестивал драме БиХ у Зеници, Стеријино позорје у Новом Саду, Међународни театарски фестивал Скопље, Фестивал „Град театар Будва“, Вуков сабор, Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” у Лесковцу, Позоришни фестивал „Театар у једном дејству” у Младеновцу, Дани Зорана Радмиловића у Зајечару, Интернационални музички фестивал у Темишвару (Румунија), Интернационалном фестивалу Сервантино у мексичком граду Гуанахуатоу...
Ни ове године нису изостала признања и награде.
Представа "Избирачица" на Данима комедије у Јагодини освојила је четири признања - за најбоље редитељско остварење, за најбоље глумачко остварење, за најбољу костимографију и за најбољу сценографију, а драма "Бизарно" добила је Награду "Борис Ковач" и Награду "Крстомир Миловановић" за визуелни идентитет.
Балет Народног позоришта добио је Специјалну похвалу Професионалног удружења Балета Србије за висок професионални ниво и допринос промоцији културе Србије на бројним гостовањима у свету, док је Удружење балетских уметника Србије доделио Националном театру Повељу захвалности.
Глумица Нела Михаиловић добила је Награду за главну женску улогу на филмском фестивалу у Коринту (Грчка) и "Златну значку" Културно просветне заједнице Србије, а њен колега Милош Ђорђевић лауреат је Награде "Петар Банићевић".
Глумац Небојша Дугалић добио је Награде Града Београда и Годишње награде ЈДП-а, маестро Дејан Савић примио је признање "Златни беочуг" за трајни допринос култури Београда, а првак Балета Константин Костјуков Награду "Терпсихора".
Међу награђенима су и драмски уметници Миодраг Кривојапић (добитник Награде за најбоље глумачко остварење на Глумачким свечаностима ''Миливоје Живановић'', Награда за драмско стваралаштво на 28. фестивалу Будва град театар), Љиљана Благојевић (Награда „Витез Србије“), Соња Јауковић (Вукова награда за 2013, за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору), Наташа Нинковић (Годишња Награда Југословенског драмског позоришта), Игор Ђорђевић ( Стеријина награда за улоге у представи "Бизарно", Награда за најбољег глумца на „Јоакиму Вујићу“, "Зоранов брк", Најбољи глумац на Данима Зорана Радмиловића), Александар Срећковић ("Златна значка" Културно просветне заједнице Србије), Небојша Кундачина ("Златна значка" Културно просветне заједнице Србије), првакиње Опере Драгана дел Монако (Награда „Капетан Миша Анастасијевић“) и Снежана Савичић Секулић ("Златна значка" Културно просветне заједнице Србије), првакиња Балета Милица Бијелић (Награда Удружења балетских уметника Србије за животно дело), солиста Балета Александар Илић (Награда "Филип Вишњић" за животно дело)...
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта памтиће се и по томе што су нас заувек напустили: Миодраг Павловић, Миле Радуловић, Александар Коларевић и Живојин Жика Јовановић.
У току прошле обележено је и неколико јубилеја: Јасмина Трумбеташ Петровић - 20 година уметничког рада, Зорица Митев Војновић - 30 година уметничког рада, а представе "Хеда Габлер" и "Важно је звати се Ернест" прославиле су 50 извођења.
Народно позориште наставило је да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима и уметницима, а у сва три уметничка ансамбла су током целе сезоне гостовали бројни уметници из земље и иностранства.
Поводом Дана позоришта, стигли су многобројни телеграми и честитке, а овом приликом водитељи су прочитали поздраве које су упутили бригадни генерал, наченик Војномедицинске академије проф. доктор Маријан Новаковић, директорка In Hotela Ружица Петровић Дедијер и глумац Народног позоришта у Београду Михаило Лађевац који већ годину и по дана привремено борави на Новом Зеланду.
Обраћајући се бројној публици, в.д. управника Дејан Савић оценио је да је Народно позориште у претходних годину дана остварило веома добре резултате и најавио да ће  репертоарска политика у наредном периоду "имати једно благо померање ка савременом и модерном".
- Задовољни смо овом сезоном, имамо добру сарадњу са новим Управним одбором. Народно позориште мора да буде светионик и пример по питању репертоарске политике, организације, располагања буџетским средствима, као и по односу према публици - поручио је Савић.
Он је подсетио на иницијативу Нaродног позоришта да се Велика сцена назове именом Бранислава Нушића, али је додао да коначна одлука неће бити донета без консензуса културне јавности.
У наставку програма, додељена су бројна признања, међу којима и Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу која је ове године припала драми "Мајка Храброст и њена деца", Бертолда Брехта у режији Ане Томовић.
По одлуци Управног одбора Куће, Плакету Народног позоришта у Београду поводом значајних активности у раду Народног позоришта ове године су добили предузеће Висан Доо и редитељ Опере у пензији Дејан Миладиновић.
Награду за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења добили су Небојша Кундачина (за улогу Рапе у представи „Код Вечите славине“ и Свештеника у представи „Мајка Храброст и њена деца“), Небојша Дугалић (за улогу Ћопе у представи „Код Вечите славине“), Бојана Жегарац (за улогу Маше у представи „Крцко Орашчић“),  Игор  Пастор (за улогу Крцка Орашчића у истоименој представи), Миодраг Д. Јовановић (за улогу Холанђанина у представи „Летећи Холанђанин“) и Ана Рупчић (за улогу Сенте у представи „Летећи Холанђанин„ и улогу Тоске у истоименој представи).
Награда за врхунска уметничка остварења, односно за изузетно значајан уметнички допринос припала је првакињи ансамбла Драме Душанки Стојановић Глид, а Награда за изузетан радни допринос - дизајнеру у Издавачкој делатности Народног позоришта Јовану Тарбуку.
Према одлуци управника Народног позоришта, ове године Сребрњак Народног позоришта добила је верна сарадница "Позоришних новина" од првог броја Милица Зајцев, док је Печат Народног позоришта припао првацима Драме у пензији Миодрагу Кривокапићу и Соњи Јауковић.
Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добила Дара Џокић за улогу Вајолет Вестон у представи "Август у округу Осејџ", по тексту Трејсија Летса, у режији Љиљане Тодоровић и продукцији Атељеа 212.
У образложењу жирија, у којем су били председник Дејан Мијач и чланови Молина Удовички Фотез, Ксенија Радуловић, Славко Милановић и Војин Ћетковић, наведено је, између осталог, да је у тој представи креиран низ међусобно различитих ликова и сложених односа, заснованих на локалитетском портретисању америчке провинцијалне средине савременог доба, као и универзалном слоју породичних авета прошлости.
"У том преплетају комплексних односа женских и мушких ликова, посебно место заузима однос мајке и ћерки, можда и квантитативно најмање заступљен у дугој историји драмске литературе. У таквој су сценској структури, а вођени прецизним упутствима редитељке Љиљане Тодоровић, глумци Атељеа 212 креирали засебне студије карактера, што је и једна од најбитнијих особености ове врсте драмског израза: а међу њима, Дара Џокић у улози Вајолет Вестон, прва је међу једнакима. Огорчење и луцидност, пођеднако су доминантне карактеристике тако креираног драмског лика, мајке трију ћерки и женског стожерног лика породице Вестон, особе која од судбинских недаћа покушава да побегне у алкохол, лудило, цинизам".
Према мишљењу чланова жирија, путем студиозне анализе карактера и психолошког нијансирања реалистички комплексног драмског материјала, Дара Џокић глумачку интерпретацију лика Вајолет Вестон базира на прожимању емотивних и екплозивних страна људске природе.
"Што је још значајније, и поред потенцијалне заводљивости овакве врсте сценског приступа – њена глумачка средства нису заснована на пласирарању спољашњих средстава и испољавању сценског шарма, већ, напротив – на проналажењу прецизних и одмерених унутрашњих средстава у креирању драмског лика. Отуд њена улога Вајолет Вестон доприноси даљем одржавању високих критеријума које промовише награда ,,Раша Плаовић”, а то је афирмација највиших вредности у уметности глуме и подстицање студиозног и креативног напора на позоришној сцени. Поред овога, а без икакве жеље за уобичајеном фразеологијом у оваквим приликама, жири за доделу Награде ,,Раша Плаовић” изражава и задовољство што пред њим није био једноставан задатак: наиме, висока конкурентност у погледу успешних глумачких интерпретација током ове године на београдским позоришним сценама, пружа извесну веру у погледу могућности превазилажења урушених вредносних критеријума који дубоко потресају читаво наше друштво, па и културу", оцењено је у образложењу жирија које је прочитао господин Дејан Мијач.
Престижно признање овогодишњој добитници уручили су праунука Раше Плаовића - Ирена и представник Општине Уб Душан Савић.
Џокић је, захваљујући се на награди, рекла да јој она представља част и радост, ветар у леђа и потврду да се исплати бавити се тешким и лепим глумачким послом.
- Плаовић је један од великана који су нам оставили нешто у наслеђе, зато осећам обавезу и одговорност према новој плејади младих уметника, која је стигла, а нема где да каже шта мисли и осећа. Ових дана када Раша дочекује Ћирилова, Николу Симића, Марију Црнобори, посебно ми је важна вест о догађају од синоћ у бившем биоскопу „Звезда”. Не раде биоскопи, затворени су музеји, а група младих креативаца је као градска герила преузела простор за свој програм. Позоришта се још држе и користим ову сцену за апел да подржимо те младе људе - рекла је госпођа Џокић која је 27 лауреат ове престижне награде.
Досадашњи добитници су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Краљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Ксенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Комненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012) и Војин Ћетковић (2013).
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра.
Наиме, тог датума, по новом календару, пре 146 година (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

СПИСАК ОСТАЛИХ НАГРАДА:

Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2013/2014:
Сектор стручних и општих послова

• Александар Палија – шеф Службе за јавне набавке
• Милета Пантелић – шеф Службе за безбедност и опште послове
• Златко Мирковић – шеф  Групе за хигијенско одржавање
• Предраг Павловић – вођа смене у Групи за обезбеђење и ППЗ
• Љубисав Петровић – вођа смене у Групи за обезбеђење и ППЗ
• Ивана Ненадовић Гостиљац – организатор у Служби за продукцију и међународну сарадњу
• Микојан Безбрадица – уредник веб сајта и истраживач докумената и архиве
• Крстић Милија – заменик шефа Групе хигијенског одржавања
• Горан Илић – шеф Групе за набавке
• Група хигијенског одржавања

Дирекција Балета
• Маргарета Бата – солисткиња Балета
• Balint Rauscher – солиста Балета
• Теодора Спасић - солисткиња Балета

Дирекција Драме
• Јасмина Урошевић - организатор
• Немања Константиновић - организатор
• Бојан Кривокапић – глумац
• Зоран Ћосић - глумац
• Ненад Стојеменовић - глумац
• Нела Михајловић - глумица
• Златија Ивановић - глумица
• Наташа Нинковић - глумица
• Тања Мандић Ригонат - режисер
• Сандра Роквић- испицијент
• Наташа Мијатовић - секретар

Дирекција Опере
•  Јараковић Срђан - корепетитор
•  Хор Опере
•  Оркестар Опере и Балета
•  Дечији хор Хориславаци

Оркестар
•  Милош Јовановић – I хорна
•  Славко Станковић - I обоа
•  Марија Лазић – II обоа
•  Марко Милатовић – II кларинет
•  Иван Стаменковић – бас кларинет
•  Снежана Драгићевић – вођа II виолина
•  Радош Ћапин – удараљке

Хор
•  Дејан Васиљевић – члан хор
•  Оливера Крљевић – члан хора
•  Мира Лазић – члан хора
•  Круљац Иван – члан хора

Технички сектор
•  Марковић Далибор – столар у радионици за израду декора
•  Петковић Невенка -  херихтер у обућарској радионици
•  Грчић Николић Катарина – костимограф
•  Стаменски Добривоје – кројач мушких костима
•  Зарков Анђелина – кројач женских костима
•  Ђорђевић Миодраг – декоратер на позорници
•  Ђекић Небојша - реквизитер
•  Андријевић Боривоје - видео техничар
•  Ћурковић Перица – техничар тона
•  Антић Драган – гардеробер мушке гардеробе
•  Петровић Катарина – заменик шефа женске гардеробе
•  Маринковски Владо – главни расветљивач
•  Весна Хаџиславковић – главни маскер власуљар
•  Смиљковић Божана – заменик шефа вешераја
•  Цалић Чедомир – механичар за лифтове
•  Радовановић Милинко – заменик гл. руковаоца сценске механике


„Златне значке“ члановима Куће за 20 година рада:
• Пинговић Тамара - солиста Балета - I
• Марковић Инес - солиста Балета - III
• Пешић Дрина - солиста Балета - III   
• Нинковић Наташа - глумац - првак Драме    
• Жигон Ивана - глумац - првак Драме         
• Михаиловић Данијела - глумац - I
• Угреновић Данијела - глумац - I  
• Пинговић Борис - глумац - I
• Ћосић Зоран - глумац - I                           
• Керкез Сања - првак Опере
• Плазинић Душан - првак Опере
• Раковић Крстоношић Иванка - солиста Опере I
• Пљаскић Бранислава - инспицијент Опере и Балета
• Вујасиновић Ђорђевић Сњежана - самостални организатор Опере
• Јанушић Маја - члан хора - I
• Тодоровић Сузана - члан хора - I
• Милошевић Данијела - члан хора - I
• Букелић Зоран - члан хора - I
• Јаковљевић Саша - члан хора - I
• Круљац Иван - члан хора - I
• Бегенишић Мирјана - члан хора - I
• Манигодић Јасмина - I виолина tutti
• Живановић Сања - главни истраживач докумената и архиве
• Ивић Борика - пословни секретар Управе
• Јоксић Зоран - контролор - шеф гледалишта
• Ненадовић Ружица - оператер у ПП централи
• Павловић Предраг - радник ФТППО - вођа смене
• Жугић Милован - радник ФТППО
• Радовановић Драга - хигијеничар
• Игњатовић Снежана - главни кројач-шеф женске кројачнице
• Шикл Јованка - кројач-заменик шефа женске кројачнице
• Младеновић Дејан - главни руковалац сценске механике
• Антић Драган - гардеробер мушке гардеробе
• Салевић Горан - техничар за телекомуникационе уређаје
• Ћурковић Перица - техничар тона-заменик шефа студија
• Коларевић Милан - дизајнер светла-шеф студија за дизајн светла
• Смиљковић Божана - заменик шефа вешераја    


Чланови Народног позоришта у Београду који одлазе у пензију:
• Кривокапић Миодраг - глумац-првак Драме
• Павлов Миленко - глумац  I
• Селенић Лончар Ружица - солиста Балета II
• Фекете Софија - солиста Балета III
• Станковић Небојша - солиста Балета III
• Ракинић Крвопић Верица - II виолина tutti
• Максимовић Борис - сценограф
• Рајковић Предраг - члан хора I
• Јовановић Ђорђе - инспицијент Драме
• Вуловић Љубинка - пословни секр. сект. струч. и општих послова
• Јовановић Александар - електричар
• Вуковић Ђуро - руковлац сценске механике
• Денчић Александар - главни столар
• Николић Јовица - миксер светла
• Коцић Милада - главни фризер-власуљар
• Мацура Даница - праља
• Смиљанић Жељко - возач декора
• Валдман Никола - главни бравар
• Зарков Анђелина - кројач женских костима
• Јаковљевић Радојка - хигијеничар
• Бастаћ Небојша - главни гардеробер-шеф мушке гардеробе
• Коцић Слободан - музички манипулант